Hyphessobrycon Eques (Serpa tetra)

Serpa je jedna od najčešćih vrsta tetri u akvarijumima. Svoju popularnost duguje lepoj crvenoj boji, maloj veličini i tome što se zadovoljava i prilično skromnim uslovima. U starijoj literaturi spominje se više vrsta serpe: Hyphessobrycon callistus, Hyphessobrycon serpae, Hyphessobrycon eques. Najnovija istraživanja pokazuju da se radi o jednoj vrsti riba, široko rasprostranjenoj i veoma varijabilnoj po veličini i boji. U svetu i kod nas se među akvaristima zadržao naziv serpa tetra ili jednostavno serpa. Serpa živi u većem delu Amazonskog basena i slivu reke Paragvaj koji se prostiru u Brazilu, Peruu, Boliviji, Paragvaju i Argentini. Naseljava stajaće i sporotekuće vode, male pritoke, bare i jezerca. Jata serpi se mogu naći u priobalnoj vegetaciji i između potopljenog korenja. Osnovna boja ovih ribica je narandžasto-crvena, intenzitet boje značajno varira među različitim sojevima serpi. Manje i jače obojene ribe su ranije smatrane za H.eques, a krupnije ribe sa slabijom bojom za H.callistus. Leđno i analno peraje crne su boje, sa belim rubom na analnom peraju, iza škržnih poklopaca postoji crna fleka, slična kao kod Fantoma, čija veličina i oblik mogu znatno varirati. Telo serpi je romboidnog oblika, karakterističnog za čitav rod Hyphessobrycon. Dostižu veličinu od 5cm, manji sojevi do 4cm. Selekcijom su dobijene izrazito crvene ribe, kao i šlajeri kojih u prirodi nema. Serpa se dugo i uspešno gaji i u Srbiji. Serpa je jatna riba po prirodi, veoma temperamentna i kada joj uslovi nisu odgovarajući može postati i agresivna. Po svojoj naravi veoma je slična Tetrazoni, sklona je grickanju peraja i sve ribe koje prirodno imaju velika peraja ili su šlajeri ne treba ubacivati u akvarijum sa serpama. Kada je akvarijum dovoljno veliki, a jato serpi brojno, one će svoju energiju trošiti na međusobne razmirice i podelu teritorije, mnogo manje će biti zainteresovane za ostale stanovnike akvarijuma. U malom akvarijumu se često mogu pretvoriti u pravu napast. Za jato od 10-ak serpi potrebno vam je bar 70 litara vode. Kao i kod ostalih tetri česta su odmeravanja snaga među mužjacima, oni šire svoja peraja plivajući paralelno, “trepere“ neko vreme, a zatim se obrušavaju jedan na drugoga. Manja oštećenja na perajima moguća su ponekad, ali ove ozlede se saniraju bez intervencije akvariste u roku od par dana. Veoma mirne i plahovite ribe mogu se plašiti uvek aktivnih serpi. Broj vrsta koje neće imati nikakvih problema sa ovim ribicama je veliki, i treba birati dobre plivače i izbegavati ribe velikih peraja. Uređenje akvarijuma nije od presudnog značaja, serpe jako lepo izgledaju u biljnom akvarijumu, njihova crvena boja još se više ističe naspram zelenila biljaka. Jato serpi se lepo uklapa i u biotop akvarijum, namešten sa mnogo panjeva i lišća na dnu akvarijuma, tamno obojenom vodom i prigušenim svetlom. Serpama odgovaraju veoma različiti uslovi, temperatura u rasponu 20 – 28 °C, pH vrednost od 5.0-7.5 i tvrdoća do 15 dH. Dok divljim ribama više odgovara mekša i kiselija voda, gajene serpe su već prilagođene na tvrdu vodu i više pH vrednosti. U prirodi se serpe hrane insektima i njihovim larvama, račićima, voćem i algama. Serpe će brzo prihvatiti sve vrste sušene hrane,preporučujemo vam kvalitetne lisnate hrane kao što su Tetra Rubin, Sera San ili Sera GVG mix. Raznovrsna ishrana bitna je za vitalnost riba i njihovu lepu obojenost. Polno zrele ženke će biti krupnije od mužjaka, koji su intenzivnije obojeni. Priprema za mrest se odvija na veoma sličan način kao kod Limun tetre, sam mrest i ishrana mlađi je istovetna kao kod drugih tetri. Mlađ raste dosta neujednačeno, potrebno je sortirati mlade ribe kako ne bi došlo do kanibalizma. Čak i kod riba slične veličine dolazi do grickanja peraja ukoliko su ribe gladne ili ih je previše u malom akvarijumu. Serpa je jedna od najatraktivniji vrsta tetri, veoma prilagodljiva i nezahtevna riba. Zbog njihovog temperamenta treba obratiti pažnju kod izbora ostalih riba i preduprediti potencijalno neželjene situacije. U odgovarajućim uslovima mogu živeti oko 7 godina.